Kraj... Početak... Da li je kraj uvek kraj ili je ipak nekada i početak?
Ono je u šta veruješ. Jer verovati znači opstati.
Vera da nešto treba da bude, vera da se desilo sa razlogom,
vera da Gospod uvek zna šta čini. Žao mi je što se nikad nisam
odvažila na velike i bitne stvari dok me život nije naterao na to.
Pitam se svaki dan da sam bila hrabrija da li bi bilo drugačije.
Da li bi bilo čega od ovoga bilo da nije bilo kraja? Bilo bi,
jer za nas kraj ne postoji. Tu si, uvek, sa nama, u nama, uz nas.
Zato postojimo. Zato stvaramo magiju. Jer si uvek tu da pospeš
taj čarobni prah na naše ruke i podariš nam tu sreću da uspemo
zamisli da sprovedemo u delo. Dečače, hvala ti što si tu.
Što stvaraš sa nama! Jer ovaj cvetni atelje si ti, i tvoje snove,
kao što sam ti i obećala, sprovodimo u delo, zajedno!
Jer jedino što nema kraj je večnost...